Sistem elektronskih faktura (SEF) je aplikacija koja svojim korisnicima omogućava kreiranje, slanje i prijem E-faktura, kao i elektronsku evidenciju obračuna PDV.

Korisnici SEF-a su pravna lica i preduzetnici, koji u SEF-u mogu da:

1. kreiraju elektronsku fakturu ili učitaju fajl sa elektronskom fakturom iz svog sistema i pošalju je kupcu;
2. kreiraju elektronsku fakturu ili učitaju fajl sa elektronskom fakturom iz svog sistema i pošalju je kupcu koji je korisnik budžetskih sredstava, uz istovremenu registraciju fakture u Centralnom Registru Faktura;
3. prime elektronsku fakturu od dobavljača i odštampaju je ili preuzmu u elektronskom obliku u svoj sistem radi dalje obrade;
4. elektronski evidentiraju obračun PDV.

Prvi korak jeste registracija na Portalu za elektronsku identifikaciju: https://eid.gov.rs/
Registracija je moguća ukoliko korisnik poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat ili parametre za dvofaktorsku autentikaciju.
Registracijom generišete svoje ID parametre i registracioni kod. Generisanje parametara možete izvršiti na jedan od tri načina.

1. Samostalno nakon prijave elektronskim sertifikatom
2. Prijavom uz pomoć korisničkog imena i lozinke koje već posedujete.
3. Registracijom uz pomoć korisničkog imena i lozinke i odlaskom u najbližu filijalu pošte.

Nakon registracije korisnik će biti preusmeren na Sistem elektronskih fakture gde se registruje kao novi korisnik. Zakonskom zastupniku pravnog lica biva dodeljen status Administratora naloga, a pored administratora moguće je dodati i nove korisnike sa nekim od sledećih privilegija:

• Administrator - korisnik sa ulogom administratora može kreirati i slati izlazna dokumenta, odobravati ulazna dokumenta i kreirati nove korisničke naloge u okviru svog subjekta,
• ​Korisnik za izlazna dokumenta - korisnik sa ovom ulogom može samo kreirati i slati izlazna dokumenta bez mogućnosti odobravanja ulaznih dokumenata,
• Korisnik za ulazna dokumenta - korisnik sa ovom ulogom može samo odobravati ulazna dokumenta bez mogućnosti kreiranja i slanja izlaznih dokumenata,
• Korisnik - korisnik sa ovom ulogom može kreirati i slati ulazna dokumenta kao i odobravati ulazna dokumenta,
• Revizor - korisnik sa ulogom revizor ima mogućnost pregleda ulaznih i izlaznih dokumenata, bez mogućnosti kreiranja, slanja i odobravanja ulaznih dokumenata, i bez mogućnosti kreiranja novih korisnika.

U SEF-u je moguće:

1. Ručno kreirati izlazni dokument
2. Učitati izlazni dokument unosom xml datoteke
3. Prikazati listu ulaznih dokumenata
4. Prikazati nacrt izlaznog dokumenta

RUČNO KREIRANJE IZLAZNOG DOKUMENTA

Opcija "Izlazni dokumenti-Kreiraj novi dokument" otvara novi templejt za kreiranje dokumenta.
Korisnik vrši odabir primaoca iz liste primaoca koji su se prethodno registrovali na SEF-u.

PRAVNIM LICIMA KOJA SE NISU REGISTROVALA NA SEF-u NIJE MOGUĆE FAKTURU POSLATI PUTEM PLATFORME.

Ukoliko korisnik kao primaoca dokumenta izabere korisnika javnih sredstava, na raspolaganju ima "checkbox" pomoću koga može da naznači neophodnost registracije fakture u Centralnom registru faktura ukoliko se radi o komercijalnoj transakciji gde su na strani dužnika korisnici javnih sredstava.

Uz elektronski dokument se može priložiti do tri PDF dokuemnta veličine do 25MB, a i uneti tekstualni komentar ili napomenu.

Pored fakture, moguće je kreirati i knjižno zaduženje, knjižno odobrenje i avansni račun.

UČITAVANJE IZLAZNE FAKTURE

Opcija "Izlazni dokumenti-Učitaj datoteku" otvara stranicu na kojoj se ručno dodaje fajl sa elektronskim dokumentom koji je prethodno kreiran i izvezen iz računovodstvenog sistema pošiljaoca u xml formatu (UBL 2.1 standard).

ULAZNI DOKUMENT

​Opcija "Ulazni dokument" otvara stranicu na kojoj se pristupa listi dokumenata primljenih od dobavljača.
Status ulaznog dokumenta može biti: Nova, Pregledano, Podsetnik poslat, Odobreno, Odbijeno, Obrisano.

GLAVNI MENI

Stavke glavnog menija: Prodaja, Nabavke, CRF Reklamacije i Podešavanja

Na sednici Vlade Republike Srbije od 25. marta 2021. godine usvojen je PREDLOG Zakona o elektronskom fakturisanju kojim se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između:

• subjekata javnog sektora,
• između subjekata privatnog sektora, kao i
• između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora, pri čemu se pod subjektima

JAVNOG SEKTORA obuhvata opšti nivo države u smislu zakona koji uređuje budžetski sistem, odnosno javno preduzeće u smislu zakona koji uređuje javna preduzeća, koje nije obuhvaćeno opštim nivoom države;

PRIVATNOG SEKTORA smatraju obveznici PDV-a, osim subjekta javnog sektora.

Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:

• subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
• subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora;
• subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora;
• subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
• poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje PDV, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.

Rokovi primene Zakona prema predlogu:

1. obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu je od 1. januara 2022. godine;
2. obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, je od 1. januara 2022. godine;
3. obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora, je od 1. jula 2022. godine;
4. obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora je od 1. januara 2022. godine;
5. obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine;
6. obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju se od 1. januara 2023. godine
7. obaveza elektronskog evidentiranja PDV-a, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora, primenjuje se od 1. januara 2023. godine.

Dakle, prema Predlogu Zakona o elektronskom fakturisanju planiarano je da se odredbe navedenog zakona primenjuju u tri etape, i to:

Od 1. januara 2022. godine, trebalo bi da se sprovode sledeće obaveze:

• da subjekti javnog sektora primaju i čuvaju elektronsku fakturu;
• da subjekti javnog sektora izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora;
• da subjekti javnog sektora elektronski evidentiraju obračun PDV;
• da subjekti privatnog sektora izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora;

Od 1. jula 2022. godine, trebalo bi da se sprovode sledeće obaveze:

• da subjeti javnog sektora izdaju elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora;
• da subjekti privatnog sektora primaju i čuvaju elektronsku fakturu;

Od 1. januara 2023. godine, trebalo bi da se sprovode sledeće obaveze:

• da subjekti privatnog sektora izdaju i čuvaju elektronsku fakturu u transakcijama između subjekata privatnog sektora;
• da subjekti privatnog sektora elektronski evidentiraju obračun PDV kada se transakcije sprovode između subjekata privatnog sektotora;

.

Pod rednim brojem 1.1 - Vrsta prijave se ne može menjati, pa se u izmenjenoj poreskoj prijavi upisuje oznaka prijave koja se menja, i to:

• oznaka 1 - kada se izmenjenom poreskom prijavom menja opšta prijava,
• oznaka 2 - kada se menja pojedinačna poreska prijava podneta po službenoj dužnosti,
• oznaka 3 - kada se menja pojedinačna poreska prijava po članu 182b ZPPPA,
• oznaka 5 - kada se izmenjenom prijavom menja prijava po odluci suda.

Pod rednim brojem 1.2 - Obračunski period se može menjati, a upisuje se obračunski period za koji se plaćaju prihodi fizičkom licu.

Pod rednim brojem 1.3 - Datum nastanka poreske obaveze može se menjati, a način popunjavanja ovog polja zavisi od toga da li se izmenjena poreska prijava podnosi pre datuma plaćanja ili na datum, odnosno posle datuma plaćanja upisanog u prvobitnoj prijavi (redni broj 1.4 prvobitne prijave).

Popunjavanje podatka pod rednim brojem 1.3 vrši se na sledeći način:

1) Izmenjena prijava podnosi se pre datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave i pre isplate neto prihoda fizičkim licima (u daljem tekstu: neto prihodi) iskazanih u prvobitnoj prijavi:

- u izmenjenoj poreskoj prijavi redni broj 1.3 se NE POPUNJAVA

2) Izmenjena prijava podnosi se pre datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave, ali posle isplate neto prihoda iskazanih u prvobitnoj prijavi:

- u izmenjenoj poreskoj prijavi u redni broj 1.3 OBAVEZNO SE upisuje datum isplate neto prihoda iskazanih u prvobitnoj prijavi

3) Izmenjena prijava podnosi se na datum ili posle datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave i pre isplate neto prihoda iskazanih u prvobitnoj prijavi:

- u izmenjenoj poreskoj prijavi redni broj 1.3 OBAVEZNO SE POPUNJAVA, a unosi se datum jednak datumu navedenom pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave

4) Izmenjena prijava podnosi se na datum ili posle datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave, a neto prihodi iskazani u prvobitnoj prijavi plaćeni su pre datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave:

- u izmenjenoj poreskoj prijavi redni broj 1.3 OBAVEZNO SE POPUNJAVA, a unosi se datum isplate neto prihoda iskazanih u prvobitnoj prijavi

5) Izmenjena prijava podnosi se na datum ili posle datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave, a neto prihodi iskazani u prvobitnoj prijavi plaćeni su na datum plaćanja naveden pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave:

- u izmenjenoj poreskoj prijavi redni broj 1.3 OBAVEZNO SE POPUNJAVA, a unosi se datum isplate neto prihoda iskazanih u prvobitnoj prijavi koji je u ovom slučaju jednak datumu plaćanja iskazanom pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave

6) Izmenjena prijava podnosi se na datum ili posle datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave, a neto prihodi iskazani u prvobitnoj prijavi plaćeni su posle datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave:

- u izmenjenoj poreskoj prijavi redni broj 1.3 OBAVEZNO SE POPUNJAVA, a unosi se datum plaćanja naveden pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave.

Podatak pod rednim brojem 1.4 - Datum plaćanja izmenjene prijave može se upisati:

- datum podnošenja izmenjene poreske prijave ili

- neki datum u budućnosti.

Redni broj 1.3 NIJE OBAVEZAN

- ako se izmenjena prijava podnosi pre datuma plaćanja pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave i nije bilo isplate neto prihoda iskazanih u prvobitnoj prijavi.

Redni broj 1.3 JE OBAVEZAN

- ako su neto prihodi iskazani u prvobitnoj prijavi plaćeni pre datuma plaćanja pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave,

- ako se izmenjena prijava podnosi istog ili posle datuma plaćanja navedenog pod rednim brojem 1.4 prvobitne prijave.

Pod rednim brojem 1.4 izmenjene prijave uvek se upisuje datum podnošenja izmenjene prijave ili datum u budućnosti.

Podatak pod rednim brojem 1.5 - Izmena prijave unosi se oznaka 1 - koja znači da se radi o izmenjenoj poreskoj prijavi u skladu sa članom 40 ZPPPA.

Podatak pod rednim brojem 1.5a - Identifikacioni broj prijave - upisuje se identifikacioni broj prvobitne prijave.

Ovaj podatak je bitan kako bi se podnošenjem izmenjene prijave prvobitna prijava stornirala sa datumom plaćanja navedenom pod rednim brojem 1.4 izmenjene prijave.

Podatak pod rednim brojem 2.2 - Poreski identifikacioni broj se ne može menjati izmenjenom prijavom, odnosno u ovo polje upisuje se PIB ili JMBG iz prvobitne prijave.

Svi ostali podaci koje sadrži prvobitno podneta poreska prijava mogu biti promenjeni.

Izmenjenom poreskom prijavom mogu se dodavati novi primaoci prihoda ili brisati postojeći primaoci prihoda. Takođe se mogu dodavati i brisati šifre vrste prihoda.

U slučaju brisanja postojećih primaoca prihoda, kao i vrsta prihoda, podaci se unose na sledeći način:

- pod rednim brojem 3.1 do 3.5 - ostaje neizmenjeno u odnosu na prvobitnu prijavu,

- pod rednim brojem 3.6 - Šifra vrste prihoda upisuje se oznaka 1 00 000 00 1,

- pod rednim brojem od 3.7 do 3.16 upisuje se iznos 0,00.

U izmenjenoj prijavi obavezno se iskazuje kamata i to iznos kamate obračunate od datuma nastanka poreske obaveze upisanog pod rednim brojem 1.3 izmenjene prijave do datuma plaćanja upisanog pod rednim brojem 1.4 izmenjene prijave, a ako nema osnova za obračun kamate, u polja “kamata’’ upisuje se iznos 0,00.

Obaveze nastale po osnovu izmenjene prijave se plaćaju po istom broju odobrenja za plaćanje BOP koji je dodeljen prvobitnoj prijavi.

Закон о порезу на доходак грађана (”Сл. гласник РС”, бр. 24/01,... и 6/21)

https://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon-o-porezu-na-dohodak-gradjana.pdf

Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podnosi se na Obrascu PPDG-2R u elektronskom ili pismenom obliku, najkasnije do 17. maja 2021. godine.

Počev od 13. marta 2021. godine prijava se podnosi na novom Obrascu PPDG-2R.

 Za potrebe utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana na Obrascu PPDG-2R pod rednim brojem 3.1.2, 3.3.2, 3.3.3 i 3.3.5 iskazuju se podaci o porezu i doprinosima koji sadrže i iznos poreza i doprinosa za koje je privredni subjekt ostvario pravo na odlaganje plaćanja. Dakle, prijava se popunjava kao da su porez i doprinosi plaćeni, iako je njihovo plaćanje odloženo na rate u skladu sa Uredbom o odlaganju plaćanja dugovanog poreza. 

Fizička lica, rezidenti republike za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi i nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, koji su u kalendarskoj 2020. godini ostvarili dohodak veći od 2.987.424 dinara.

1. Prosečna godišnja zarada isplaćena u RS u 2020. godini .................................................................................................................... 995.808

2. Neoporezivi iznos u visini trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade .............................................................................. 2.987.424

3. Šestostruki iznos prosečne godišnje zarade - granica za primenu
    poreske stope od 10%, odnosno od 15% na oporezivi dohodak ............................................................................................... 5.974.848

4. Lični odbici

• Za poreskog obveznika - 40% prosečne godišnje zarade ........................................................................................................ 398.323
• Za izdržavanog člana porodice - 15% prosečne godišnje zarade ......................................................................................... 149.371

5. Poreska stopa

• Za iznos dohodka za oporezovanje do visine šestostrukog iznosa

           prosečne godišnje zarade umanjenog za lične odbite ......................................................................................................................... 10%

• Za iznos dohodka za oporezivanje preko šestostrukog iznosa

           prosečne godišnje zarade ........................................................................................................................................................................................... 15%

6. Iznos najviše godišnje osnovice za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ........ 4.423.080

Dakle, ukoliko fizičko lice ostvari dohodak veći od neoporezivog iznosa (2.987.424 dinara), dužno je da podnese poresku prijavu.

Godišnjim porezom se oporezuje dohodak koji čini godišnji zbir:

1. zarada
2. oporezivog prihoda od samostalne delatnosti
3. oporezivog prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine
4. oporezivog prihoda od nepokretnosti
5. oporezivog prihoda o davanja u zakup pokretnih stvari
6. oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka
7. oporezivog prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga
8. oporezivih drugih prihoda
9. prihoda po tačkama 1. do 6. i tačke 8., ostvarenihi oporezovanih u drugoj državi, za rezidente

Zarade
Oporeziv prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine
Oporeziv prihod sportista i sportskih stručnjaka 

umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret lica koje ostvaruje zaradu/oporeziv prihod.

Oporeziv prihod od nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari

umanjuje se za porez plaćen na te prihode u Republici.

Oporeziv prihod od samostalne delatnosti​

• Ako preduzetnik plaća porez na stvarni prihod samooporezivanjem, prihod se umanjuje za porez koji je plaćen 
• Ako preduzetnik plaća porez na paušalni prihod, oporezivi prihod se umanjuje za plaćeni porez i doprinose 
• Ako preduzetnik isplaćuje ličnu zaradu, pored toga što mu se oporezivi prihod umanjuje za porez na taj prihod, isplaćena bruto zarada se umanjuje za iznos poreza i doprinosa koji su plaćeni na ličnu zaradu 
  

Preduzetniku će prihod od samostalne delatnosti biti umanjen za porez, tj. porez i doprinose ako se radi o paušalcu koji je plaćen na taj prihod, pri čemu se uzimaju u obzir sve uplate do 15. aprila 2021. godine.

Dohodak za oporezivanje se uvećava za iznos koji se obvezniku isplatio u 2020. godini na ime povraćaja doprinosa na obavezno socijalno osiguranje. 

Lični odbici:

1. Za poreskog obveznika - 398.323 dinara
2. Za izdržavanog člana porodice - 149.371 dinara

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% iznosa dohotka za oporezivanje.

Уредба о утврђивању Програма директних давања из буџета Републике Србије привредним субјектима у приватном сектору у циљу ублажавања економских последица проузрокованих епидемијом болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 („Службени гласник РС“, бр. 11/2021)

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2021/02/Uredba-o-utvrdjivanju-Programa-direktnih-davanja-iz-budzeta-RS-privrednim-subjektima-u-privatnom-sektoru.pdf

Уредба о утврђивању Програма распореда и коришћења субвенција за подршку раду угоститељске и туристичке привреде због потешкоћа у пословању проузрокованих епидемијом болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 (“Службени гласник РС“, бр. 11/2021 и 23/2021) – незванично пречишћен текст редакције Службеног гласника

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2021/03/Uredba-o-utvrdjivanju-programa-rasaporeda-i-koriscenja-subvencija-za-podrsku-radu-ugostiteljske-i-turisticke-privrede-23-21.pdf​

Pod pretpostavkom da ste se uspešno prijavili za novi Program direktnih davanja i da ste 8. aprila primili sredstva na svoj namenski račun, potrebno je da se tokom narednog perioda pridržavate nekoliko smernica koje ćemo ovde istaći kako ne biste izgubili pravo na direktna davanja.

Pravo na direktna davanja gubite ukoliko od 13. februara 2021. godine (dan stupanja Programa na snagu) do isteka tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja smanjite broj zaposlenih za više od 10%.
Ovo se ne odnosi na zaposlene sa kojima ste zaključili Ugovor o radu na određeno vreme pre 13. februara 2021. godine koji se završava u periodu od 13. februara do isteka perioda od tri meseca od poslednje uplate državnih davanja.

Uvek se gleda broj zaposlenih koje je privredni subjekt imao na dan 13. februar 2021. godine, tako da lica zaposlena nakon 13. februara 2021. godine  privredni subjekt nije dužan da drži u radnom odnosu do isteka roka od tri meseca posle poslednje uplate. Iako oni ne utiču na smanjenje broja zaposlenih kada napuste firmu, za njih privredni subjekt može ostvariti pravo na direktna davanja ako su prikazani u poreskoj prijavi za februar, mart i april.

Bitno je napomenuti da iznos direktnih davanja ne poznaje srazmeru, osim za zaposlene sa nepunim radnim vremenom (ako zaposleni radi pola radnog vremena za tog zaposlenog privredni subjekt dobija polovinu iznosa od 15.450,12 dinara tj. 7.725,06 dinara). To znači da će privredni subjekt koji primi novog zaposlenog poslednjeg dana u martu mesecu za ovog zaposlenog primiti pun iznos direktnog davanja, iako je samo jedan dan u martu radio.

Poreski organ će preuzimati podatke o broju zaposlenih iz CROSO-a na poslednji dan u mesecu i upoređivati taj broj zaposlenih sa brojem koji je poslodavac imao 13. februara 2021. godine. U skladu sa tim, otpuštanje i prijem novih radnika mora biti izvršen u istom mesecu.

Ukupan iznos direktnih davanja deli se na sve zaposlene podjednako. Ako neko od zaposlenih više nije u radnom odnosu, a za tog radnika je podneta poreska prijava za februar mesec i dobijena su sredstva, sredstva se mogu podeliti ostalim zaposlenima (svima podjednako).

Privredni subjekti koji isplate dividende od 13. februara 2021. godine do kraja 2021. godine nemaju pravo na isplatu direktnih davanja, odnosno gube pravo na korišćenje državnih davanja.

Gubitak prava na direktna davanja podrazumeva obavezu privrednog subjekta povraćaja direktnih davanja sa kamatom.

Ukoliko greškom sredstva sa namenskog računa prenesete na svoj redovni račun ili svom dobavljaču, potrebno je da Banci  dostavite obaveštenje na osnovu kojeg Banka može, ukoliko odluči da je u pitanju nenamerna greška, da vam omogući da data sredstva uplatite na COVID račun.